РИЈЕЧИ  ЗАРОБЉЕНЕ

 

Ријечи неизговорене у мислима заробљене

У устима затворене, никоме не  требају

Тако  пригушене ућуткане у грлу заглављене

Добре или лоше не користе, а и не сметају

 

Изговорене ријечи жуљају, јер разоткривају

Мрак минуле прошлости заробљене у мислима

Суочавају са истином, боле, оголијевају

У њима је скривена прича о нама, о њима

 

Ријечи обичне,  једноставне, мислима омеђене

Животом стијешњене, сабијене у емоцијама

у простору у којем су наше судбине заробљене

Наша робовања и наша умирања у ријечима

 

У сивилу претпоставки изгубљени, у заблудама

Удављени у страху , у лажним обећањима

У себичлуку, илузијама, сахрањеним надама

Утопији, кукавичлуку, клецамо пред њима

 

Памћење умртвљено, у вријеме растегнуто

Прошлост заробљена на језику у стиску вилице

Сопствена кожа тијесна, сјећање потиснуто

Као да не смијемо показати сопствено лице

 

И тај отисак човјека ће нас ускоро напуштити

Траг изгубљени, нијеми, слијепи, или можда глуви

Без снаге ријечи ништа од нас ускоро неће бити

Нестаћомо, ако не кренемо гдје су нам циљеви

 

Отпуштена ријеч ће нам вратит племенитост

Избавити нас из ове таме и настале тјескобе

Подстакнути нас да уклонимо безвременост

Прочистимо  безбојност, ријешимо давне  сукобе

 

Ријеч је снага, додира између људских душа

Моћ ријечи је јача од моћи Дамоклова мача

Изговореним и роб и господар срећу куша

Смртник се њом издигне изнад безгласног гласача

 

Без ријечи смо само сејенка сопствене драме

Коју заједнички играмо, искључени из реалности

Отуђени, повучени, утучени као дијете без маме

Изгубили смо вјеру у себе и своје способности

 

Јесмо ли људи или у огледалу прслом, полусјенке

Без гласа прах обични, то се не може назвати дјело

Ако ослободимо језик отворићемо шансе, неке

Није све сиво и црно, између постоји бијело.

 

ПОЧЕТНА СТРАНИЦА

СТОП НАСИЉУ

ЗАРОБЉЕНО СЈЕЋАЊЕ

КРАЉИЦЕ МОЈА

ЧУДНА НЕКА МАГИЈА ИМА

САМ ЈЕ СЕБИ МЈЕСТО ОДРЕДИО

ГАЛЕБЕ

ЦИГАНКО ЦРНООКА

МИЛАНУ ДУГУ КРИВОКАПИЋУ

ТАЈНА ЈЕДНОГ КАМЕНА

ПОТРАЖИ МЕ У ПЈЕСМИ ТИХЕ НОЋИ

ГОРДОСТ

ЉУБАВ НЕ СТАРИ

СКЛОНИХ СЕ

С’ ЊОМ

НИСМО СЕ ДАЛИ

РОБ ЉУБАВИ

ОГЛЕДАЛО ЖИВОТА

САН У САМОЋИ

СУПТИЛНА ДУША ТАНАНА

ПРЕДВОРЈЕ БУДУЋНОСТИ

ТРАГ

ДОЂИ

УБИЦЕ

РИЈЕЧИ У СРЦУ СКАЛУПИ

КАО СВИЦИ

НА ТВОЈИМ КРИЛИМА

У СРЕДИШТУ ДУШЕ

МЕЂУ ЗВИЈЕЗДАМА СЈЕДИШ

БИЉЕГ ЉУБАВИ

ШАПУТАЛИ СМО ДУГО

ДО ЗОРЕ

МЕНЕ СРЦЕ НЕ ВАРА

ЗНАО САМ

ОКО МЕНЕ СИ КОСМОС НАПРАВИЛА

КРАЉИЦА СЊЕЖНА

ЉУБАВ СЕ НЕ КУПУЈЕ

ПРЕДВОРЈЕ БУДУЋНОСТИ

С’ ПРИРОДОМ СЕ ЖИВЈЕЛО

И ЉУБАВ ЗНА ДА ОПЕЧЕ

ПОЉУБАЦ ПРАВИ

НИЈЕ МИ ЛАКО

ИНСПИРАЦИЈА

ЗВАО САМ ТЕ

ОЧИ СУ ЉЕПОТА ДУШЕ

САМА НА ПЛАЖИ

ЗРЕЛА ЗА ЖЕТВУ

БИЛА ЈЕ ЗИМА

ПЈЕСМУ ТИ ПО НЕБУ ПИШЕМ

НОСТАЛГИЈА

У ОСВИТ ЗОРЕ

ОДА КАМЕНУ

ЈЕ ЛИ ТИ ХЛАДНО

ТВОЈА СЈЕН И МОЈА СЈЕТА

НАША ЗЕМЉА ЈЕ МАЈКА НАПАЋЕНА

ТРАЖИМ ТВОЈ ГЛАС

МАНИФЕСТАЦИЈА ЗЛА И ЛУДИЛА

ЧУВАЈМО НАШЕ РИЈЕКЕ

РАЗМИШЉАМ

МОЛИТВОМ У МИРУ

ПЕЋИНА ВУКАЛОВИЋА

БАДЊИ ДАН 2020.

БЕЗИМЕНА ПЈЕСМА

МУК(а) И ТИШИНА

СЈЕТО МОЈЕ МЛАДОСТИ

ОПРОСТИ ГОСПОДЕ

ДАВНО ЈЕ БИЛО

МОЈА ЗВИЈЕЗДА

ГЕНЕРАЦИЈО 18.09.1947.

СВЕ ЈЕ ДО НАС

ДА ЛИ ЈЕ ОВО МОЈ ГРАД

ЗЕМЉА КОСМИЧКА ОАЗА

ДА ЛИ ОНА ЗА НЕКИМ ПАТИ

ПЈЕСМУ ЈОЈ ПИШЕМ

ВРАТИ СЕ САМО СЈЕЋАЊУ СТАРОМ

ЗА ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ БРАКА

КАКВУ ПЈЕСМУ ДА ТИ НАПИШЕМ

ПРИЈАТЕЉИ СУ ЗЛАТНА РИБИЦА У РУЦИ

СУПТИЛНА ДУША ТАНАНА

ВОСКРНУЋЕ ЖИВОТНЕ ЕНЕРГИЈЕ

НА ЛОВЋЕНУ

РИЈЕЧИ ЗАРОБЉЕНЕ

ПОЧЕТНА СТРАНИЦА