Одавно нам се пролило мастило
Графитне оловке се иступише
Нико ништа не чта и не пише
Осим онога што је власти мило
Или одлутмо у крајност другу
Зависи како коме цвјета машта
Разочарани напишемо свашта
Треснемо на папир ијед и тугу
Наше свеске су давно загубљене
Прекрила их нетакнута прашина
Док у нама влада мук и тишина
Мисли су наше дуго заробљене
Зато ако и напишемо нешто
Истину заобилазимо вјешто
ПРИЈАТЕЉИ СУ ЗЛАТНА РИБИЦА У РУЦИ
У ОСВИТ ЗОРЕ