Чудна нека магија и твоја моћ
Пред којом се моји свјетови руше
Притајена, док чекам када ћеш доћ
Стојиш у силосима моје душе.
Погоди ме одапета стријела
Ја и да хоћу, срце ме не слуша
Нијеси примијетила, ни виђела
Љубав цвјета као твоја душа.
Видим ја себе у твојим очима,
У њима и моја душа заблиста
Тамо се рефлектује љубав чиста
Зашто у мојим немирним сновима
Гушит и гасит, тај пламен у себи
Зашто га не бих даривао теби…
У ОСВИТ ЗОРЕ
ПРИЈАТЕЉИ СУ ЗЛАТНА РИБИЦА У РУЦИ