љубав душу храни
душа живот брани
са усана сок пијеш
у загрљају зријеш
као крушка
виљамовка
сочна, набрекла
мало напукла
од силног зора
тако мора
јер гони на зрење
изазива врење
у врућој крви
пољубац први
срећу и спас
умирујући глас
ништа ниси рекла
док си се пекла
на жару усана
љубав је писана
не расте се ходајући
него љубећи и грлећи.
У ОСВИТ ЗОРЕ
ПРИЈАТЕЉИ СУ ЗЛАТНА РИБИЦА У РУЦИ