Народу што као ријека тече,
не смета од смога прашина густа
да молитвом у миру, свако вече,
проговори кроз затворена уста.
Народ се с вјером у Бога моли
у нади да мирно до правде дође.
Показује како се земља воли,
с’миром пркосно кроз олује прође.
Не може се народ свој дијелити,
ни на подјелама тражити срећа.
Препуњена чаша мора се прелити,
тада се може окотит несрећа.
Кад неправди не могне да одоли,
упорној и недоказаној власти
народ ће гласније да одговори.
Све то нас води само ка пропасти.
Контролише сваког сила са небеса.
Главари знају неће им то проћи,
ако неће мирно биће потреса.
Касно ће све на своје мјесто доћи.
ПРИЈАТЕЉИ СУ ЗЛАТНА РИБИЦА У РУЦИ