Можда је заборавила
Ја нисам.
И никад нећу
Била је небеска вила
За провод и кратку срећу
Љепота.
Права љепота.
Исконска верзија музе
Дадох јој дио живота
И све што пожеље узе
Из душе, ума и срца
Као из саћа од меда
Емоције ми изврца
А ја се потпуно преда
Испунио сам празнину
Стегнут у грчу живота
Забит у њену топлину
Претворио се у скота
Иако смо добро знали
Да нисмо једно за друго
За срећу нам нешто фали
Ипак је трајало дуго.
Из ината и пркоса
Потпуно је сагорела
Страст нестала као роса
Лагано је испарила
Истина зна да заболи
Зато неко мудар рече
Кад се половично воли
„И љубав зна да опече.“
У ОСВИТ ЗОРЕ
ПРИЈАТЕЉИ СУ ЗЛАТНА РИБИЦА У РУЦИ