НИСМО СЕ ДАЛИ

 

у начетој души,

бразда заорана.

рањена земља

мајка самохрана

залита сузама

из празних очију.

у ожиљцима рана

слобода ниче

не заборавља земља,

трагедију ничију

наше ливаде

и наше оранице

одавно су засијане

костима браће и синова

из њихвих лобања

нићиће црвени божури

наши ратови још трају

не завршавају се лако

још бројимо главе

на колац набијене

сломљена копља

и пале коњанике

обнављамо се

из ожиљака

незацијељених рана

душманима се

нијесмо дали.

 

ПОЧЕТНА СТРАНИЦА

РОБ ЉУБАВИ

ОГЛЕДАЛО ЖИВОТА

САН У САМОЋИ

СУПТИЛНА ДУША ТАНАНА

ПРЕДВОРЈЕ БУДУЋНОСТИ

ТРАГ

ДОЂИ

УБИЦЕ

РИЈЕЧИ У СРЦУ СКАЛУПИ

КАО СВИЦИ

НА ТВОЈИМ КРИЛИМА

У СРЕДИШТУ ДУШЕ

МЕЂУ ЗВИЈЕЗДАМА СЈЕДИШ

БИЉЕГ ЉУБАВИ

ШАПУТАЛИ СМО ДУГО

ДО ЗОРЕ

МЕНЕ СРЦЕ НЕ ВАРА

ЗНАО САМ

ОКО МЕНЕ СИ КОСМОС НАПРАВИЛА

КРАЉИЦА СЊЕЖНА

ЉУБАВ СЕ НЕ КУПУЈЕ

ПРЕДВОРЈЕ БУДУЋНОСТИ

С’ ПРИРОДОМ СЕ ЖИВЈЕЛО

И ЉУБАВ ЗНА ДА ОПЕЧЕ

ПОЉУБАЦ ПРАВИ

НИЈЕ МИ ЛАКО

ИНСПИРАЦИЈА

ЗВАО САМ ТЕ

ОЧИ СУ ЉЕПОТА ДУШЕ

САМА НА ПЛАЖИ

ЗРЕЛА ЗА ЖЕТВУ

БИЛА ЈЕ ЗИМА

ПЈЕСМУ ТИ ПО НЕБУ ПИШЕМ

НОСТАЛГИЈА

У ОСВИТ ЗОРЕ

ОДА КАМЕНУ

ЈЕ ЛИ ТИ ХЛАДНО

ТВОЈА СЈЕН И МОЈА СЈЕТА

НАША ЗЕМЉА ЈЕ МАЈКА НАПАЋЕНА

ТРАЖИМ ТВОЈ ГЛАС

МАНИФЕСТАЦИЈА ЗЛА И ЛУДИЛА

ЧУВАЈМО НАШЕ РИЈЕКЕ

РАЗМИШЉАМ

МОЛИТВОМ У МИРУ

ПЕЋИНА ВУКАЛОВИЋА

БАДЊИ ДАН 2020.

БЕЗИМЕНА ПЈЕСМА

МУК(а) И ТИШИНА

СЈЕТО МОЈЕ МЛАДОСТИ

ОПРОСТИ ГОСПОДЕ

ДАВНО ЈЕ БИЛО

МОЈА ЗВИЈЕЗДА

ГЕНЕРАЦИЈО 18.09.1947.

СВЕ ЈЕ ДО НАС

ДА ЛИ ЈЕ ОВО МОЈ ГРАД

ЗЕМЉА КОСМИЧКА ОАЗА

ДА ЛИ ОНА ЗА НЕКИМ ПАТИ

ПЈЕСМУ ЈОЈ ПИШЕМ

ВРАТИ СЕ САМО СЈЕЋАЊУ СТАРОМ

ЗА ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ БРАКА

КАКВУ ПЈЕСМУ ДА ТИ НАПИШЕМ

ПРИЈАТЕЉИ СУ ЗЛАТНА РИБИЦА У РУЦИ

СУПТИЛНА ДУША ТАНАНА

ВОСКРНУЋЕ ЖИВОТНЕ ЕНЕРГИЈЕ

НА ЛОВЋЕНУ

РИЈЕЧИ ЗАРОБЉЕНЕ

СТОП НАСИЉУ

ЗАРОБЉЕНО СЈЕЋАЊЕ

КРАЉИЦЕ МОЈА

ЧУДНА НЕКА МАГИЈА ИМА

САМ ЈЕ СЕБИ МЈЕСТО ОДРЕДИО

ГАЛЕБЕ

ЦИГАНКО ЦРНООКА

МИЛАНУ ДУГУ КРИВОКАПИЋУ

ТАЈНА ЈЕДНОГ КАМЕНА

ПОТРАЖИ МЕ У ПЈЕСМИ ТИХЕ НОЋИ

ГОРДОСТ

ЉУБАВ НЕ СТАРИ

СКЛОНИХ СЕ

С’ ЊОМ

НИСМО СЕ ДАЛИ

ПОЧЕТНА СТРАНИЦА