Шта ли она у себи таји…?
Хоћу да помјерим границе,
Додирнух јој лагано лице.
На уснама благи титраји.
Заводљивим погледом мами,
Косу гужва иза затиљка,
Трепери као млада биљка.
Пожељех да будемо сами.
Поноћ прође, наста тишина.
Пијани сватови поспаше.
Идемо. До зоре је наше.
Предаде се жено жељена.
У искри љубавне хемије,
Сниза се хаљина бијела.
Ништа од ноћас исто није,
Она је истина цијела.
У ОСВИТ ЗОРЕ
ПРИЈАТЕЉИ СУ ЗЛАТНА РИБИЦА У РУЦИ