Заљубљен сам!
Ти још уздржана.
Не знам шта ћу?
Како да се примакнем?
Излазимо већ неколико дана,
Дозволиш само да ти руку такнем.
Није ми лако!
Када год одлазиш,
Ја тужан остајем.
За тобом гледам.
Собом ми дио живота односиш,
Мени остаје само да се надам,
Онда чекам…
Мислим хоћеш ли доћи.
Останем тако…
Мислима се борим.
Чекам те, јутром!
Чекам и поноћи.
Драга, моја!
Како ме оставиш овако?
У очајничкој патњи да сагорим?
Ни с тобом…
Ни без тебе…
Није ми лако!
У ОСВИТ ЗОРЕ
ПРИЈАТЕЉИ СУ ЗЛАТНА РИБИЦА У РУЦИ