Засјени ме искра твога погледа,
Циганко црноока. Ти си мој сан.
Милујеш ме сновима кад прође дан.
Да те мазим, само ми се у сну да.
Тонем у мисли, љубим те у машти.
Чујем звуке цимбале и гитаре.
Лагано ти развезујем шалваре.
Све у бојама, а ипак не шљашти.
Развезах мараму с дугим ресама,
Из косе црне, извукох цвјетове,
Покидах ланце са златним алкама.
Низ пупак меки њежно превукох длан,
Уплових у твоје тајне свјетове.
Моја си. Ах, ниси! Нестаде мој сан.
У ОСВИТ ЗОРЕ
ПРИЈАТЕЉИ СУ ЗЛАТНА РИБИЦА У РУЦИ