Била је зима, поведох те у парк.
Да ли си ти заборавила драга,
Ја се одлично сјећам, баш. Баш свега
Било је тако дивно, пред сами мрак.
Сјећам се добро, снијежне бјелине
И неке прастаре клупе дрвене
Сакривене испод јеле зелене
И твоје се сјећам тамне хаљине.
Зашто смо по снијегу тамо били,
Да ли само да би се пољубили
Када смо то могли и негдје друго.
Знам да је то имало посебну драж.
Снијег по нама и бијели пејзаж
Зато се и памти толико дуго
У ОСВИТ ЗОРЕ
ПРИЈАТЕЉИ СУ ЗЛАТНА РИБИЦА У РУЦИ