09.07.1999–09.07. 2017.
зрно сјемена затворених очи посијано
лако је у твојим надањима проклијало
у њиви твоје младости расла је клица живота
из надања и чекања, из болова безболова
из страха и немира, сан се твој остварио.
све се за трен у чекану радост претворило
а онда су почела ноћна бдења и дојења
ложења ватре у шпорет од јутра до сјутра.
сто мука те било од мрцања до свитања
по сву ноћ си сушила обојке и опанке
нове чарапе до сванућа исплијетала.
нијесу мене гријала дрва наложена
ни чарапе и џемпери од вуне плетени
гријала ме твоја љубав у њих уплетена.
клијале су клице у врту твоје младости
рађале се нове радости, и бриге нове.
вријеме је пролазило живот се мијењао
сјеме си душебрижно до снаге одгајила
могло ти је вратити, бар једну бесану ноћ
а ти, ни таквој вољи шансу нијеси дала
миром звјездане ноћи мало иза поноћи
у изненадном болу ране срца распуклог
све си бриге у задњем уздисају понијела.
живот си потрошила да би живот одржала
остала је клица твојом муком сачувана.
ноћас су сјени твоје стигле у мисли моје
горе си међу звијездама, сједиш и снујеш.
У ОСВИТ ЗОРЕ
ПРИЈАТЕЉИ СУ ЗЛАТНА РИБИЦА У РУЦИ