(Његошевом 1978)
Шетало се Његошевом улицом
Стазом утабаном, корза никшићког
Сем тебе ја нисам видио никог
Пецао сам те из очи удицом
Љепота. Незаборав ноћи јунских
Животом је улица треперила
Вечерња свјежина нас опијала
Мамио мирис липа процвјетлих
Емпатија нека има, и сила
Очи су твоје имале чудну моћ
Погледима се сретосмо, једну ноћ
Тренутак кад си ме примијетила.
Како сам ти могао одољети…?
Равнодушна ниси остала, ни Ти.
(Његошевом ’78)
Шетало се Његошевом улицом
Стазом утабаном, корза никшићког
Сем тебе ја нисам видио никог
Пецао сам те из очи удицом
Љепота. Незаборав ноћи јунских
Животом је улица треперила
Вечерња свјежина нас опијала
Мамио мирис липа процвјетлих
Емпатија нека има, и сила
Очи су твоје имале чудну моћ
Погледима се сретосмо, једну ноћ
Тренутак кад си ме примијетила.
Како сам ти могао одољети…?
Равнодушна ниси остала, ни Ти.
У ОСВИТ ЗОРЕ
ПРИЈАТЕЉИ СУ ЗЛАТНА РИБИЦА У РУЦИ