Шапутали смо полако и њежно
Припијени јако једно уз друго
Нисмо се могли раздвојити дуго
Приближавало се вече сњежно
Хладноћа нас је за лице штипала
Пламен љубави распаљен у мени
Предах се до краја жељеној жени
Нема зиме…љубав нас је гријала
У њеној аури магије има
Из тога сјаја енергија зрачи
Која сличне карактере привлачи
Пробуђена у свим мојим чулима
Постала је дио мога живота
Љепота душе чедност не такнута.
У ОСВИТ ЗОРЕ
ПРИЈАТЕЉИ СУ ЗЛАТНА РИБИЦА У РУЦИ