Неки –пријатељи- ме избрисаше
А ја…устадох и ријеших чврсто
Кад они одоше би ће ми лакше
Нисам мислио, а сада ћу до сто
Да душманима не испуним жеље
Да се манем душебрижника иних
Да добро чувам праве пријатеље
Да се увијек сјетим људи финих
Не допуштам лошим да ме трују
И-мејлом добри шаљу вибрације
Које ме подижу и умирују
На њих одговарају реакције
Изнутра… Срце има све у виду
Па само ухвати правилан ритам
Куца у складу са сатом на зиду
Тик-так…тик-так, и ја останем миран
Из живота уклањам подрепаше
Који гмижу и носе тешко бреме
Грлим добре што их је много више
Које не ломи никакво вријеме
Уз њих је сваки тренутак вриједан
Увјек су ту у добру и у муци.
С’њима лако прође и најтежи дан
Они су златна рибица у руци.
У ОСВИТ ЗОРЕ
ПРИЈАТЕЉИ СУ ЗЛАТНА РИБИЦА У РУЦИ