ЈЕ ЛИ ТИ ХЛАДНО

 

09.07.1999.– 09.07. 2019.

 

Први сам био, бољело те, крикнула си.

Бољело је и мене, заплакао сам.

Кад је било готово, смијали смо се.

Ти си се смијала срећна и задовољна

А ја? Ја не знам што сам се смијао.

Само сам плакао па се смијао.

Можда ме нијеси највише вољела,

али си првом највише пажње поклонила.

Зором си раном према Зорњачи,

прелазила са мном Пржељаче,

љубила ме преко Приљубака,

несланом водом на Сланом умивала,

на зеленилу поред Зете смо сјеђели,

на Прла си ме на прси привијала,

у Милојев до по лицу миловала

на Почивала са мном почивала,

под Китом у колијевци докољенима китала,

под Злом Гором од злих очију чувала,

гором и  преко воде за руку проводила,

незнавена на знавена мјеста доводила.

 

Када са пута увече кући стигнемо,

сненом си ми сису на усне стављала,

на њима сам заспивао и снивао,

Ти се извлачила да ме не би пробудила.

 

Једноставно сам једног дана схватио,

ја идиот да даље могу без тебе, и отишао.

Да ти се нећу вратити никад нијеси сумњала,

Ти једина си ме данима стрпљиво чекала:

мислила гђе сам…како ми је,

шта радим…је ли ми тешко,

јесам ли гладан, или можда жедан,

је ли ми хладно…зебу ли ми ноге.

Јесам ли пропао…јесам ли мршав.

 

Ни једна друга није бринула толико о мени,

ни једна ме није вољела тако као ти.

Твоја љубав је била другачија од свих.

Само ти си плакала кад сам одлазио

и од среће кад сам се изненада враћао.

нијесам разумио твоје толике бриге и туге

безобзирно сам поново безглаво одлазио,

важније су мени тада од тебе биле друге.

 

Дошло је вријеме нијеси ни ти више могла

по дану, у подне стегла си срце у шаке,

у поноћ по мраку невиђелицом си отишла.

Без поздрава се запутила у неповрат.

Чини ми се, није те бољело, смијала си се

Ја сам крикнуо, бољело ме, плакао сам.

Бог зна гђе си. Ја само знам да си отишла,

из вида нестала, канула из ока, у уму остала.

 

Сјећам се свих растанка и састанака,

сваког загрљаја, додира, погледа,

пољупца на бетону пред прагом,

на трави мало даље испод кленова,

гђе си чекала ако си знала да долазим.

У кући поред шпорета кад изненадим,

сјећам се загрљаја на прсима мојим,

твојих руку и прстију на мом лицу,

сузе радоснице на твом, од среће.

Сјећам се моје бијеле опране кошуље,

чарапа и оног џемпра што си плела,

румене коре, твојом руком натрте погаче

и жара, на сачу нагрнутог да се испече

Сјећам се свега..Сваке ситнице се сјећам:

звјезданог неба док смо звијзеде гледали.

Говорила си ми да их не ваља бројати,

Зашто не ваља, нијеси ми знала објаснити,

кад једна паде, рече ми:- нечи живот оде

Говорила си ми да не пролазим испод дуге,

да се не дај боже не претворим у женско,

жељела си у кући мушкарца, за свој понос.

 

Ти си једина која ме једнако вољела,

када сам љубав поклонио другој жени.

Могла си то без имало иједа поднијети.

Теби та друга, моја прва није сметала.

Ти си једина коју сам тим именом звао

За све друге постоји промјењљиво име

За тебе то, којим се друге не могу звати

Ништа нијесам заборавио, свега се сјећам

и кад би хтио не бих могао…није то лако.

 

А Ти…?

Знам да ми се не би обрадовала као некада

Сигурно ме не желиш виђети, а поново чекаш.

 

Је ли ти хладно…?

Чекај!…Само чекај…

Не знам је ли ти хладно?

 


ПОЧЕТНА СТРАНИЦА

ТВОЈА СЈЕН И МОЈА СЈЕТА

НАША ЗЕМЉА ЈЕ МАЈКА НАПАЋЕНА

ТРАЖИМ ТВОЈ ГЛАС

МАНИФЕСТАЦИЈА ЗЛА И ЛУДИЛА

ЧУВАЈМО НАШЕ РИЈЕКЕ

РАЗМИШЉАМ

МОЛИТВОМ У МИРУ

ПЕЋИНА ВУКАЛОВИЋА

БАДЊИ ДАН 2020.

БЕЗИМЕНА ПЈЕСМА

МУК(а) И ТИШИНА

СЈЕТО МОЈЕ МЛАДОСТИ

ОПРОСТИ ГОСПОДЕ

ДАВНО ЈЕ БИЛО

МОЈА ЗВИЈЕЗДА

ГЕНЕРАЦИЈО 18.09.1947.

СВЕ ЈЕ ДО НАС

ДА ЛИ ЈЕ ОВО МОЈ ГРАД

ЗЕМЉА КОСМИЧКА ОАЗА

ДА ЛИ ОНА ЗА НЕКИМ ПАТИ

ПЈЕСМУ ЈОЈ ПИШЕМ

ВРАТИ СЕ САМО СЈЕЋАЊУ СТАРОМ

ЗА ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ БРАКА

КАКВУ ПЈЕСМУ ДА ТИ НАПИШЕМ

ПРИЈАТЕЉИ СУ ЗЛАТНА РИБИЦА У РУЦИ

СУПТИЛНА ДУША ТАНАНА

ВОСКРНУЋЕ ЖИВОТНЕ ЕНЕРГИЈЕ

НА ЛОВЋЕНУ

РИЈЕЧИ ЗАРОБЉЕНЕ

СТОП НАСИЉУ

ЗАРОБЉЕНО СЈЕЋАЊЕ

КРАЉИЦЕ МОЈА

ЧУДНА НЕКА МАГИЈА ИМА

САМ ЈЕ СЕБИ МЈЕСТО ОДРЕДИО

ГАЛЕБЕ

ЦИГАНКО ЦРНООКА

МИЛАНУ ДУГУ КРИВОКАПИЋУ

ТАЈНА ЈЕДНОГ КАМЕНА

ПОТРАЖИ МЕ У ПЈЕСМИ ТИХЕ НОЋИ

ГОРДОСТ

ЉУБАВ НЕ СТАРИ

СКЛОНИХ СЕ

С’ ЊОМ

НИСМО СЕ ДАЛИ

РОБ ЉУБАВИ

ОГЛЕДАЛО ЖИВОТА

САН У САМОЋИ

СУПТИЛНА ДУША ТАНАНА

ПРЕДВОРЈЕ БУДУЋНОСТИ

ТРАГ

ДОЂИ

УБИЦЕ

РИЈЕЧИ У СРЦУ СКАЛУПИ

КАО СВИЦИ

НА ТВОЈИМ КРИЛИМА

У СРЕДИШТУ ДУШЕ

МЕЂУ ЗВИЈЕЗДАМА СЈЕДИШ

БИЉЕГ ЉУБАВИ

ШАПУТАЛИ СМО ДУГО

ДО ЗОРЕ

МЕНЕ СРЦЕ НЕ ВАРА

ЗНАО САМ

ОКО МЕНЕ СИ КОСМОС НАПРАВИЛА

КРАЉИЦА СЊЕЖНА

ЉУБАВ СЕ НЕ КУПУЈЕ

ПРЕДВОРЈЕ БУДУЋНОСТИ

С’ ПРИРОДОМ СЕ ЖИВЈЕЛО

И ЉУБАВ ЗНА ДА ОПЕЧЕ

ПОЉУБАЦ ПРАВИ

НИЈЕ МИ ЛАКО

ИНСПИРАЦИЈА

ЗВАО САМ ТЕ

ОЧИ СУ ЉЕПОТА ДУШЕ

САМА НА ПЛАЖИ

ЗРЕЛА ЗА ЖЕТВУ

БИЛА ЈЕ ЗИМА

ПЈЕСМУ ТИ ПО НЕБУ ПИШЕМ

НОСТАЛГИЈА

У ОСВИТ ЗОРЕ

ОДА КАМЕН

ПОЧЕТНА СТРАНИЦА