Вукосав Делибашић

 

 

 

ДРУГИ О РОМАНУ 

“У ВРТЛОГУ ВРЕМЕНА“

Прво питање које ми се као рецезенту  наметнуло када сам прочитала рукопис је: Којој врсти припада Делибашићев ромам У вртлпгу времена? На основу начина приповиједања, ово је аутобиографски роман, али и роман тока свијести, а тематски је, антиратни.

проф. Станка Ћаласан

 

О времену у коме се распала Држава његове младости, за чију су га oдбрану спремали свих претходних година, сећањима, реминисценцијама, размишљањима, политичким ставовима, дилемама, одлукама и мислима о чојству и части, везаним за догађаје из прошлости, Вукосав Делибашић у аутобиографском роману, у којима се радње преплићу из времена у време, написао је своју исповест. То су исповедне, хроничарске забелешке, али и емотивне и лирске приповести часног човека у „оловном времену“, у којем су његов животни пут одређивале наметнуте друштвене, социјалне и пре свега политичке околнисти.

Књижевник Драган Филиповић

 

“Док се књига чита и читалац се осјећа као да је на фронту и да проживљава сваки тренутак са аутором.Тај осјећај за читаоца је веома важан.“

дипл. правник Драган Перућица

 

“Ишчитавајући ово дело, упознајемо две упоредне радње, два независно повезана дешавања од којих је један његов властити, дубоко психолошки изазован у питању, „чему све то“?, а потом и онај национално колективни, „у име чега и за кога..“? Оба питања су тешка и без правог одговора, јер нешто велико а важно, отело се контроли па манита, док они одговорни, глуме невиност присиљавајући обични свет да по ко зна који пут животима плаћа њихову неспособност, нестручности и наивност.“

доц. др. Раде Вучићевић

“Када читам, мене увек прво призове музика речи и увуче у своју мрежу линијског система. Једноставно пловим, не гледајући у ток радње. Речи сликовите, а тако се лепо у додиру ослањају једна на другу. Поезија је ово. Изванредне корице, тешка музика звони“

сликар, писац Иван Вешић

 

 

 

У ВРТЛОГУ ВРЕМЕНА

 

„Не знам јесам ли ја ишао кроз вијеме или је вријеме пролазило поред мене, било које да је доста тога времена и доста дана и година је остало иза, а наравно да су остајали и трагови времена, па понекад размишљам како је оно ишло преко мене, мијесило ме, гњечило и обликовало, али скулптура је временом постајала све мање привлачна, а изнутра сам увијек  остао исти, са душом ђетета, гледајући напријед у лијепе ствари, хватајући врло ријетко, када сам слободан, себе како лутам по далекој прошлости, обично пребирајући по лијепим тренуцима из живота.“

 

 

МОЈ МОМЕНАТ

 

ХАИКУ И ДРУГЕ ФОРМЕ ЈАПАНСКЕ ПОЕЗИЈЕ

 

Немам ја више времена дозвољавати другима да гуше мој моменат. Дошло је вријеме да почнем мислити по диктату сопствене душе. Можда се пронађем у књигама тек написаним. У овоме сад… у мом моменту.

 

 

КЊИГЕ У ПРИПРЕМИ ЗА ШТАМПУ:

 

УКУС КАМЕНА ~ Приче

 

ОДЛОМАК ИЗ РЕЦЕНЗИЈЕ:

 

Није мање необично или неочекивано што се аутор оглашава старинским наративним маниром, какав је био својствен писцима епохе реализма. Али и таква помисао губи релевантност када се има у виду савремена експериментисање с наративним формама у којима се писци чешће изгубе него што пронађу оригиналан стваралачки пут. Вукосав Делибашић такав естетски луксуз себи не допушта. Он хита да испише повијест сопственог животног, породичног и завичајног искуства, али са јасном свијешћу да умјетнички квалитет почива на универзалним принципима.
Отуда се читалац лако идентификује с његовим јунацима, као што се лако може препознати у егзистенцијалним ситуацијама које аутор профилише кроз три тематска циклуса („Путник у колијевциˮ, „Истина је у временуˮ, „Сатиреˮ), обухватајући вријеме од педесетих година прошлог вијека па све до овог најмодернијег доба.

 

мр Милорад Дурутовић

 

ПОВРАТАК ИЗ ПАКЛА ~ Роман

 

ОДЛОМАК ИЗ РЕЦЕНЗИЈЕ:

 

Насловном синтагмом романа Вукосава Делибашића упечатљиво је сугерисана судбина књижевног јунака о којем се приповиједа – повратника из голооточког логора, који је у метафоричком кључу вредносно поистовијећен с паклом. Занимљивим приповједачким маневром читалац се на почетку романа „задржава“ у неизвјесности поводом мистификованог лика који свједочи судбину повратника…
Жанровски остварен као роман лика, Повратак из пакла Вукосава Делибашића није мање ни љубавни, породични и политички роман. Држна идеја књиге – да се у поразу, упркос свему, могу сачувати осјећање љубави, личног достојанства и породичне части, подсјећа на блискост реалног и литерарног искуства, нарочито на црногорском поднебљу, у којем су диобе биле и остале кључни менталитетски амблем. Надахнут опомињућом функцијом, Делибашићев роман одговара ауторској интенцији, подсјећајући да се људскост не стиче, нити губи у времену, него у човјеку, а да се тријумф не биљежи политичким, већ трајним, етичким параметрима.

 

др Радоје Фемић

 

ТРАГ ~ Поезија

 

ОДЛОМАК ИЗ РЕЦЕНЗИЈЕ

 

Пјесник Делибашић је, попут свог великог претходника Јохана Волфганга Гетеа, дубоко свјестан да је бескористан живот исто што и рана смрт, па су зато наши трагови наше опредјељење и коначно одређење, зависно од разних да- тости, тако да наши трагови могу да буду дар, или проклетство. Наши трагови су дарови ако је човјек склоп мисаоних, духовних и емотивних констелација по мјери Бога; док, с друге стране, трагови су проклетство уколико је умјестобоголикости човјек одређен и омеђен сатанским поривима. У вртлогу свих ових чињеница пјесник Делибашић умјесно урања тражећи златоносно зрно истине и он то ради, како би рекао Едгар Алан По, схватањем да је поезија ритмичко стварање љепоте у ријечима. Истовремено, што је квалитет више, Делибашић у овој поеми са мало ријечи каже много, баш онако како би нас савјетовали Антон Павлович Чехов и Иво Андрић, ријечима скучено, а мислима пространо. Аутор је у овој поеми избјегао замке реминисценције да би пропламсајима ума и душе у њој стигао до високих естетских и етичких домета. Поезија у овој поеми је савремена, дакле у слободном стиху, лишена романтизма и непотребне патетике, мисаоно избрушена као најсјајнији дијамант, стихови су му у ритму сажете вишезначности, а с друге стране, стихови имају у себи двије врсте музике, унутрашњу и спољашњу и усклађеност те двије музике води путем до савршенства.

 

Петар Милатовић Острошки
Књижевник

 

 

 

„Колико сам потрошио животане енергије, губећи драгоцјено вријеме у небитним стварима са небитним особама, задовољавајући њихове потребе за некаквим дружењем и попуњавањем неке њихове празнине, препуштајући се чулним осјећањима, а не никаквим рационалним потребама. Али са друге стране гледано, ако је човјек жељан знања, без обзира на друштво и тему из сваке ситуације ће извући и научити нешто ново и  за живот корисно.“

 

 

Писмо колегама

Писмо колегама

МОЈЕ ПРИЧЕ itemprop="discussionURL"Коментар

Мислио сам да ћу радити још годину на психијатрији гдје сам радио пуних четрдесет. И колеге са ођељења су тако …

Цијели текст
Најљепша je Kитa мoja

Најљепша je Kитa мoja

МОЈЕ ПРИЧЕ itemprop="discussionURL"Коментар

Преци мојег братства старином из Куча, половином шеснаестог вијека населили су простор Риђана, који данас прекрива вјештачко језеро Слано. По …

Цијели текст
Пријатељства која вјечно трају

Пријатељства која вјечно трају

МОЈЕ ПРИЧЕ itemprop="discussionURL"Коментар

Не знам јесам ли ја ишао кроз вијеме или је вријеме пролазило поред мене, било које да је доста тога …

Цијели текст

Posts pagination

1 2 3